|
|
Verovanje u haos
isto je što i ubijanje laži
koja se sastoji od sitnih kuglica razuma.
Milorad Kalezić: VEROVANJE U HAOS, CD 2, 2004.
Dok je bio mlad,
Sveti Đorđe je vrhove šuma poklanjao Suncu.
A kad je ostario,
šume su njemu poklonile svoju hladovinu.
Milorad Kalezić: SVETI DJORDJE UBIJA AŽDAHU, CD 3, 2004.
Slutnja i čežnja, pred nekim zlom,
obuvaju crne čizme
od sedam milja.
Milorad Kalezić:CRNA ČIZMA, CD 4, 2004.
Daleki galebi
ili
Letnje pismo
Leto se popelo, moja draga,
Na tvoja bedra i čemprese,
Mirišu žita na vrelu kožu
Pevaju ptice, dok množe se.
Ribe bi htele da te ukradu,
A maestrali da te njišu,
Onako prezrelu od ljubavi,
Ili toplu, k'o letnju kišu.
Leto se popelo sve do čežnje,
Vezuje žita u snopove,
Ka obalama dalekog peska
Tvoji beli brodovi plove.
Negde galebi mornare mame
Da isplove iz noćne tame.
Strah ne oslobađa svetlo od raspadanja.
Kao što ni zlo, u kome se drugi kuvaju,
ne služi svetlu
* Oni koji ne veruju
nisu ni zaslužili da veruju...
Milorad Kalezić: VEROVANJE U HAOS 2, CD 5, 2004.
Koliko smo tužnih ploča snimili
u ime naličja smrti?!
Toliko je crnih rupa u svemiru
sahranilo naša nadanja?!...
Milorad Kalezić: TUŽNA PLOČA XX VEKA, CD 6, 2004.
O, Bože,
Kako nam malo sreće nedostaje,
da bismo imali srce od kristala.
*Ako je čovek deo svemira,
zašto je građen kao trostrani krug?!
Milorad Kalezić:KRISTALNA PLANETA, CD 7, 2004.
Pero i vino
Sunce silazi niz svoje lestve
Noseći nebo oko čela,
Kad su te moji brodari snili
Ti u san njihov nisi htela.
Sad sričeš letnja neme talase
I gradiš barke svoga čuvstva,
No senke reči i eho vetra
Nemaju pesme niti usta.
Meni ostaje pero i vino
I prostor, koji liči na smeće,
Tebi poklanjam varke i palme
I neko bilje odlazeće.
Sunce se penje uz lestve plave
S našim kamenom oko glave.
Vetrovima se svet čini mali,
stoga se mešaju u poslove neba i zemlje
i tako prave razdor.
*Samo vetrovi nose svoje vrhove
iznad planina.
Milorad Kalezić: VETROVI RAZDORA, CD 8, 2005.
Bog je stvorio čoveka,
a čovek cameru obskuru.
Tako nam ne može promaći, neopažena,
nijedna duša, na putu za pakao.
*Žene, novinari i kamere ne mogu tajnu sačuvati.
Milorad Kalezić: CAMERA OBSKURA NA ZADATKU, CD 9, 2005.
Ovde nema mesta mačkama...
Milorad Kalezić: ELEKTRONSKI MIŠ, CD 10, 2004.
Čovek je
velika letnja žega
Čovek je plaha uzvodna reka
Međ' stenama svetla i mraka,
Gde velika se nada pretače
U malo seme ožiljaka.
Pa ne znaš da li čempresi šume
Ili sa sobom zbori stenje
I da li u mračni ponor pada
Il' se uz sebe samog penje.
Ja vidim samo javu čežnjivu,
Koja se biljem gorkim sladi,
Pa ne znam, posle usahle zbilje,
Šta može da me iznenadi.
Čovek je velika letnja žega,
Samo je veća smrt od njega.
Svet ni u haosu ne može odslikati svoje lice,
a kamoli u agoniji mira.
Stoga se neprestano vraća harmoniji nereda.
Milorad Kalezić: NOJEVA BARKA, CD 11, 2004.
Svetlo se mrakom najbolje meri.
*Da zvezde nisu u svemirskoj tami,
ne bismo ih tako jasno videli.
*Slepci najbolje kroz dušu vide svoju bedu.
Milorad Kalezić: NADA U SVETLOST, CD 12, 2004.
Da je igde pisalo: Zabranjen izlaz,
manje bi nas po svetu bilo.
*Tajna vrata izbeglica su u strahu od smrti.
* Samo sveci znaju šta će se desiti,
iako jašu, leđima okreniti napred.
Milorad Kalezić: IMPRESIJA, DOLAZE NAŠI, CD 13, 2004.
Maslinova gora
Zatočen negde prostorom sivim,
Ili zaveden zračnim plenom,
Ne vidim gde su tvoja ostrva
Zatalasana morskom penom.
Ne čujem ni Goru maslinovu,
Da me uljem doziva svojim,
Sve je nekako razdevećeno,
Ja na desetoj plimi stojim.
Čuj, draga moja, sunčeva reči,
I voće koje nebom kisi,
LJubav je hvala u zlatnom ramu,
Dok mržnja setno o klin visi.
Zatočen tako prostorom sivim
Ja ne znam kako bez sna živim.
Vino i lepota ogledaju se u svačijem licu.
*Srce koje ne prepoznaje lepotu,
samo je od sebe ružno.
*Najlepše je ono što priroda proglasi lepim.
Milorad Kalezić: RAPSODIJA JESENI, CD 14, 2004.
Svemir doseže samo donde,
dokle naš um može doseći.
Sve je ostalo božja grobnica
u kojoj je sahranjena naša nemoć.
Milorad Kalezić: OTISAK SVEMIRA, CD 15, 2004.
Ni duga brada nam neće pomoći da bismo ličili Haronu.
On je, pred Bogom, zadužen za vožnju mrtvih duša.
*Sve dok ga duša ne zaboli, čovek je zdrav.
*Da bi nekom ušao u dušu, nije teško pronaći put.
Ali pri izlasku ostaje nezaboravan bolni trag.
Milorad Kalezić: HARONOV ČAMAC, CD 16, 2004.
Nestvarna pesma
Nestvarno gledam, dok traju kiše,
Nad tvojom senkom slitom u cvet,
Nestvarne slike vidim u dalji
Kako poriču minuli svet.
Povorke zbilje proriču vreme
I negiraju svetlost i smrt;
Jedino, vidim, beli labudi,
Za tebe kristalnu, gaje vrt.
Kad bih usnio predele slične
Tvome osmehu il' glasu tvom
Verovao bih u postojanje
Novoga sveta začetog snom.
Jedino pesmu nestvarnu slušam,
Dok u očaju traje suša.
Posle svih ratova,
majke žive od herojstva svojih sinova,
koji su junački, ali bezumno pali.
*Velike bitke istorija ipak svede na vojskovođe.
Milorad Kalezić: KRSTAŠI, CD 17, 2005.
Da nije poraza bilo,
ne bih ovu kapu nosio.
*Skoro uvek se porazi stide svojih pobeda.
Milorad Kalezić: POSLE BOJA KOPLJE U TRNJE, CD 18, 2005.
Ratnici svoj patriotizam nose na vrhovima kopalja.
*Narod može izgubiti nadu. Ali vojska ne sme.
*Ni smrtna kazna nije dovoljno jaka
za izgubljenu zemlju.
*Nema molitve koja će ublažiti zasluženu kaznu.
Milorad Kalezić: KOSOVSKI JURIŠ, CD 19, 2005.
Luda vatra
Neko je spalio vodoskoke
I ostala je tiha seta,
Sad ne znam koja mi omorika
Na putu, ka tvom gaju, smeta.
Tek vidim kako naslage peska
Skrivaju nežno telo sumnje,
I kako drhte prezrela klupka
U vatri jave, sna i munje.
I nema glasnica koje mogu
Da otpevaju vatru žara
Što sam je žeg'o nebom i stenjem,
Tvoju lepotu da izgara.
Neko je spalio nadu praha
Sada si svetla i bez straha.
Ne moramo se uvek hraniti tuđim nesrećama.
Kada bi siti verovali gladnima,
tada bi i gladni bili siti.
Da je konj pojeo ono što sam ja progutao u životu - crkao bi.
Milorad Kalezić: ĐAKONIJE, CD 20, 2004.
I vreme na bunjištima truli.
*Nema uštede. Uzalud okrećemo kazaljke unazad.
*Uštedeti se može sve, sve osim vremena.
*Neki misle da udišemo vazduh.
Međutim, udišemo vetrove vremena koji nas odnose
u smrt.
Milorad Kalezić: VREME ČINI SVOJE, CD 21, 2005.
Ako je glava veća od mere,
tada u njoj nema mnogo pameti.
*Nema za Rajka kapa,
ako u nju ne može da stane glava šećera.
Milorad Kalezić: NEMA ZA RAJKA KAPA, CD 22, 2005.
Žuta kreda
Nunc scio, quid sit amor*.
Vergilije
Verovao sam u bele noći,
Verovao sam u kestenje;
Ili sam mislio, u svom padu,
Nebu pegavom da se penjem.
A ti si htela da se udvaram
Žutim stazama tvoje krede,
A da podgrevaš Mesečev kolut,
Tragom svojim da te povede.
E, neće pomoći, moja draga,
Ni sedmi mrtvi list na klenu,
Ni voda koja u nerve svira;
Ni žuta senka na zelenu.
I neće. Neka se mrtav kajem,
Jer sad poznajem ljubav šta je.
_________________
*Sada znam šta je ljubav
U ovom poslednjem danu
stvaranja sveta,
pokušavam da sakrijem svoju dragu
od zlih očiju.
Milorad Kalezić: ČETVRT GRADA U KOJOJ STANUJE MOJA DRAGA, CD 23, 2005.
Ako je čovek od reči, onda je i reč od čoveka.
*Sa visine treba gledati
samo umišljeno više od sebe.
I svojim očima im pokazati koliko su mali.
Milorad Kalezić: RAPSODIJA U PLAVOM, CD 24, 2004.
Aleksandar Makedonski je izmislio ovoga slona,
jer je hteo da pobedi i u slikarstvu.
A nije se setio
da slonovi, i onako, ne ratujući, umiru u pećini.
Milorad Kalezić: SLON ALEKSANDRA MAKEDONSKOG, CD 25, 2004.
Soliloquium1
Zanarodilo nebo nad morem,
Robovi vuku svoje rikše2,
Nebom se božja volja goneta
Dok galeb let svoj mrakom briše.
Ja vidim Kalhant i Tiresija3
Graniče deo svoga neba,
U koje siva grabljivica4
Javom svojim menja galeba.
Uzalud vrbe strahuju sive,
Sveti pilići5 zoblju leto,
Nema kaveza niti aprila,
Koji će, draga, sprečiti sve to.
Zanarodilo nebo nad morem,
Sagrešje šalje odgovore.
_____
1 Razgovor sa samim sobom.
2 dvokolice,
3 legendarni grčki gatari,
4 povoljni znak,
5 uspeh ako pilićima ispada zrnevlje iz kljuna.
Od straha ni bilje ne niče.
*Onaj ko misli da se boji,
vežba lekciju za strah.
* Svi strahovi su manji od onog poslednjeg.
Milorad Kalezić: U STRAHU SU VELIKE OČI, CD 26, 2005.
Sva sigurna vremena su prošla. Nesigurna dolaze.
*Kad dođe stani-pani - duže traje od života.
*Nema vremena koje može nadomestiti
zadnjih pet minuta.
Milorad Kalezić: PET DO DVANAEST, CD 27 , 2005.
Od silne nevinosti - pogibosmo!
*Zli ljudi svoje grehove poklanjaju nevinima.
*Trebalo je da se Srbi isele iz Srbije
da bi je osvajači oslobodili.
Milorad Kalezić: MILOSRĐE NEMILOSRDNOG ANĐELA, CD 28, 2005.
Nojeva barka
Ti gradiš Nojevu barku, draga,
Od sećanja i tužnih mena,
A zaboravljaš da Stari zavet
Nosi sa sobom smenu vremena.
Hoćeš, pred tobom, sveti da kleče,
Da bi začela nova jata,
I tri Nojeva sina2 da menjaš
Za jedan kovčeg od inata.
Na ovim vodama nema mesta
Ni za brodare Leonide,3
Sećanja samo, k'o nežnu trsku,
Limune tvojih dojki vide.
Pa, gradi Nojevu barku, nežna,
Jer su vremena neizbežna.
___________
1 Bezgrešnik, koji se Božjom voljom spasao potopa
2 Nojevi sinovi su: Sem, Ham i Jafet
3 Leonida - kralj Sparte, (V v. pre n.e).
Hrabro poginuo u Termopilskom klancu sa svojih 300 Spartanaca.
Elektronska patka
je jalova,
ako nije uključena
na energetski izvor.
Milorad Kalezić: ELEKTRONSKA PATKA, cd 29, 2005.
Nerođeni strašno pate od neizvesnosti,
da li će se roditi.
A rođeni - od neizvesnosti
kad će odbroditi.
* Neizvesna je sloboda koju nam vlastodršci dele.
Milorad Kalezić:VARDAMANSKA VRATA ili KAPIJA NEIZVESNOSTI, CD 30, 2005.
Da bi čovek mogao da se oslobodi nereda,
mora prvo da sredi svoje misli.
* Oni koji misle da zavedu red -
sami prave nered.
*Svaki čovek je sluga svoga nereda.
Milorad Kalezić: VEROVANJE U HAOS III, CD 31, 2005.
Lukulovi
vrtovi na Pinču
Ilijani
Tako bih stvorio noć za tebe
U kojoj koža svetli tvoja,
Tako bih, nežna, što nije nežnost,
Preneo u san nespokoja.
Tako bih hteo, iz svog kupea,
Da pređem u tvoj prostor za san,
Tako bih hteo, al' su mi oči
Obnevidele za prošli dan.
Tako bih hteo, na tvome telu,
Da spremim gozbu k'o na Pinču1,
Ali su tuđi, daleka moja,
Lukul vrtovi za tu priču.
Tako bih hteo, tako bih hteo,
Jer sam te svoju, u pesmi, sreo.
----------- ________
1 Lukul - bogati rimski vojskovođa (114 - 57. pre n. e.)
Poznat po raskošnom životu, i lukulskim gozbama.
Znam neke ljude koji u kući imaju i Sodomu i Gomoru.
*Sodoma i Gomora nisu kažnjene samo vatrom,
nego i vodom, i to mrtvom, da ne bi oživele.
Milorad Kalezić: SODOMA I GOMORA, CD 32, 2005.
Veće mrtve prirode nema od čoveka,
kad otegne papke.
* Mrtva priroda se razlikuje od žive,
tako što je jedna lepa, a druga - ružna.
Milorad Kalezić: MRTVA PRIRODA, CD 33, 2005.
Uskačući u tuđe kukuruze,
čekaju nas batine.
Uskačući u budućnosst - čeka nas smrt.
*Život se šunja kao nesreća,
sve dok ne pretekne nesrećnika.
Milorad Kalezić: SKICA ZA BUDUĆNOST, CD 34, 2005.
Moloh ljubavi
Mogu li biti Moloh1 ljubavi
Ako već nisam mržnjgladan?
I smem li sebe na žrtvu dati
Kumiru2 smrti tobom svladan?
Mogu li nebom iz tvoga oka,
Mogu li morem? Mogu li snom,
Prekriti ovo kamenje čežnje?
Neka se taji u srcu mom.
Ti sama skupljaš ražano klasje
Bojiš se mrava na brodu svom,
A zar ne vidiš da žeteoci
U moru drevnom vezuju lom?
Mogu li makar žrtvovan biti
Na žrtveniku gde si i ti?!
___________
Moloh - božanstvo starih Feničana,
koje zahteva velike žrtve;
Kumir - stari slovenski naziv
*Gde god da gradimo, vreme razgrađuje,
ostavljajući nam samo čežnju.
*Život je plamen, koji smo oteli svemiru, da bismo zapalili svoju krovinjaru.
Milorad Kalezić: KUĆA ZA MILENU, CD 35, 2005.
Kada se dva srca spoje, tada se stvara vatra,
iz koje izranja Feniks.
* Da nije vatre, Feniks ne bi imao razloga da bude večan.
Milorad Kalezić: FENIKS, CD 36, 2005.
Samo za tragediju sveta,
ne znamo gde ćemo da pobodemo koplje.
*Nema tragedije,
koja će naterati čoveka da bude čovek.
Milorad Kalezić: ZASTAVA NA POLA KOPLJA, CD 37, 2005.
Rapsodija smeha
(Za Dan izazova)
"Nikad ne odoli iskušnju.
Šav
Za D. Jeremić
Smeh pomešan s malo lične tame,
Nadovezan na želju i zrak,
Učiniće uboge i same
S onostranim da se ljube, čak.
Smeh pomešan s malo više tuge
Osvetljava radosnici put.
Nek' zablista suza i za druge,
K'o izazov rasečen i krut.
Stavi ruke unakrst pred lice
I zaželi samo jednu stvar,
Izazvaćeš na nebu varnice
Da raspale tvojoj sreći žar.
Stoga nikad smehu ne odoli
Dok te tuga pesmom ne zaboli.
BIO- BIBLIOGRAFIJA
Milorad Kalezić (Brijestovo, Danilovgrad, Crna Gora), 15. 1. 1936. godina. Književnik. Član Udruženja književnika Srbije i Udruženja crnogorskih pisaca za djecu i mlade.
Potpis: M. L. Kalezić.
Otac Lazar, majka Stanuša, rođena Nikolić.
Do 1951. godine živeo je u Prijekim Dolinama, Brijestovo, a od 1951. do 1958. godine u Kragujevcu, gde je završio učiteljsku školu.
Piše pesme, kratke priče, bajke, pesme za decu, aforizme i humoreske za odrasle i decu, haiku pesme i bavi se književnom kritikom i prevodilaštvom.
Urednik je časopisa za kulturu, književnost i društveni život pionira i omladine RUKE (1976 - 1977.), časopisa za književnost IME (1993 - 2003.) i član uredništva časopisa za književnost MLADA KULTURA (1972. godine).
Studijska i službena putovanja: zemlje Evrope 1965. 1968, 1972, 1973, 1974, 1989, 2004. godine i neke zemlje Afrike, Azije i Mediterana 1987. 1988. i 1989. godine.
Kalezić se bavi i slikarstvom. Izlagao je samostalno pet puta u zemlji (SFRJ) i dva puta u inostranstvu i učestvovao na više od 360 kolektivnih i zajedničkih izložbi.
Objavljena dela: ŽIG MILJA, pesme, Beograd (1972.), NASLEDNE OČI PTICA, pesme (1976.) CARSKE KIŠE, bajke (1982.), NEMUŠTI TRG, pesme (1994.), EHO ZVONOVA, haiku, Niš (1998.), DALEKO JE FUDžIJAMA, haiku, Beograd (1998.), STVARANJE ANE, sonetni venac (1998.), ŠARGITA NA PETIBORU, pesme za decu (1999.), PJESME ZAVIČAJKE, za djecu, Podgorica (2002). TAMNA SUNCA, pesme (2003.), SREBRNE DUBRAVE, pjesme zavičajke za djecu, (2003.), KABARDINSKE NARODNE SKASKE, prevod s ruskog (2003.). JERIHONSKE TRUBE, pesme (2004.) BELA KOŠUTA, bajke i priče za decu, (2004.) POMERANJE NEBA I, 1001 aforizam, 2004. god
Objavljuje u književnoj periodici i dnevnoj štampi.
Zastupljen je u preko 30 antologija i izbornika
Prevodjen je na ruski, engleski i bugarski jezik.
Živi i radi kao književnik u Radmilovcu kod Beograda.
Literatura: Leksikon pisaca Jugoslavije, Matica srpska, 1987. 3. knjiga, K-LJ, str. 31-32. Prilozi za kulturu Crne Gore, Titograd (...), K, str. 94. Leksikon pisaca prosvetnih radnika, Partenon, Beograd, 2001., sl. K, str. 131-132. Ko je ko, pisci iz Jugoslavije, Beograd, Ošišani jež, 1994. str. 107. Kalezići kroz vjekove, Podgorica, 2002. str. 296 i 297.
Milorad Kalezić
VEROVANJE U HAOS
I Z L O Ž B A
slika, aforizama i poezije
Plakat, CD 1, (1); Verovanje u haos, CD 2, (2) Sv. Djorđe ubija aždahu, CD 3, (3); Crna čizma, CD 4, (4); Daleki galebi, sonet, (5); Verovanje u haos II, CD 5, (6); Tužna ploča XX veka, CD 6, (7); Kristalna planeta, CD 7, (8); Pero i vino, sonet, (9); Vetrovi razdora, CD 8, (10); Camera obskura, CD 9, (11); Elektronski miš, CD 10, (12); Čovek je velika letnja žega, sonet, (13); Nojeba barka, CD 11, (14); Nada u svetlost, CD 12, (15); Impresija, Dolaze naši, CD 13, (16); Maslinova gora, sonet, (17); Rapsodija jeseni, CD 14, (18); Otisak svemira, CD 15, (19); Haronov čamac, CD 16, (20); Nestvarna pesma, sonet, (21); Krstaši, CD 17, (22); Posle boja koplje u trnje,CD 18, (23); Kosovski juriš, CD 19, (24); Luda vatra, soneet, (25); Đakonije, CD 20, (26); Vreme čini svoje, CD 21, (27); Nema za Rajka kapa, CD 22, (28); Žuta kreda, sonet, (29); Četvrt grada u kojoj stanuje moja draga, CD 23, (30); Rapsodija u plavom, CD 24, (31); Slon Aleksandra Makedonskog,CD 25, (32); Soliloquium, sonet, (33); U strahu su velike oči, CD 26, (34); Pet do 12, CD 27, (35); Milosrđe nemilosrdnog anđela, CD 28, (36); Nojeva barka, sonet, (37); Elektronska patka, CD 29,(38); Vardamanska vrata, CD 30, (39); Verovanje u haos III, CD 31, (40); Lukulovi vrtovi na Pinču, sonet, (41); Sodoma i Gomora CD 32, (42); Mrtva prriroda, CD 33, (43); Skica za budućnost, CD 34, (44); Moloh ljubavi, sonet, (45); Kuća za Milenu, CD 35, (46); Feniks, CD 36, (47); Zastava na pola koplja, CD 37, (48); Rapsodija smeha, sonet, (49); Bio-bibliografija, (50). Kraj verovanja u haos, plakat II CD 38, (52). Pesma počasnica (53).
POKROVITELJ:
PESMA POČASNICA
Ljubo moja, carice Dobrila,
Ti si moja od zlata jabuka,
Ti si moja brodarica vila,
Ti si moja od uzdarja ruka.
Ti si moja sreća i nadanje,
Moja pesma i Bela košuta,
I moj uspeh i moje padanje,
I sav život do kraja mog puta.
Tvoj Car!
K r a j