|
|
Milorad Kalezić
IZABRANI SONETI
1. PRIČA ZA TRATINČICE
O, kako žalim te tratinčice,
Koje u tvojoj bašti niču,
Jer, kad ja odem, neće imati
Niko da im ispriča priču.
Vreme pakuje stare kofere
I slaže odela i kravate,
A ja nikako da se pripremim
Za put, i mene da isprate.
Jer mi je žao toga cveća,
Koje u tvojoj bašti niče,
Da neće imati, kad ja odem,
Nikoga da mu priča priče.
Oblaci spremaju jesenje vode,
Ipak je vreme da i ja odem.
2. PUT ZA TRIONE
Čujem fijuk biča, čujem topot trojke,
Pijani Baćuška* vozi moju glavu,
Snegovi zamrzli puteve i slavu.
Kažem: - Vozi pravo među ženske dojke!
Šta će, kud će stari, rublja je po sredi,
Po predgrađu snova mlade breze zure**
Idu tako trojke – kroz moj život žure,
Dok na obroncima bledi zapad sedi.
Predak pokušava dvorac da sagradi
Nasleđe se trudi da taj dvor poruši,***
Vreme čini svoje, sam se Gospod sladi.
Ej, stani, Baćuška! Već snegovi čile,
Zar ne vidiš dvoboj: moja krv se puši.
Vrati po života gde su breze bile.
_______
* Sintagma se odnosi na vladara
**Gledaju bez cilja
*** Besmislenim ratovima
3. UZALUDNE MOLITVE
Već tri razdoblja klešem kamenje
I čupam vreme iz razuma,
Vetar pokrećem i usmeravam
Prema raskršću čarnih šuma.
Na zavesama jutarnjih magli
Slikam leptire njenih veđa,
Rušim bedeme i raskoše
Da nesanice spasem međa.
Već tri razdoblja gradim dvorove
Od stihova i mesečine,
A sve u nadi da će ovuda
Bela košuta da promine.
Ali uzalud molitve sričem
Ne vredi se nadati ničem.
4. PESMA KAO LJUBAV
Ja evo smišljam, u svojoj pesmi,
Kako da sazrim sandalov plod,
Ne bi li došla, voće da bereš,
Da ti opevam baršunav hod.
I nije samo voće po sredi,
Već dragih vila sunčeva vlas;
Hteo bih da ti opevam šume
I da obljubim tanani stas.
Ja, evo pevam na svojoj gori
I slušam, na vrelu vode huk,
Al' čujem u dalji glasove sete
Kako mi šalju troglasni muk.
Stoga se svetim leskama molim,
Umesto tebe, pesmu da volim.
5. DALEKI GALEBI ili LETNJE PISMO
Leto se popelo, moja draga,
Na tvoja bedra i čemprese,
Mirišu žita na vrelu kožu
Pevaju ptice, dok množe se.
Ribe bi htele da te ukradu,
A maestrali da te njišu,
Onako prezrelu od ljubavi,
Ili toplu, k'o letnju kišu.
Leto se popelo sve do čežnje,
Vezuje žita u snopove,
Ka obalama dalekog peska
Tvoji beli brodovi plove.
Negde galebi mornare mame
Da isplove iz noćne tame.
6. PERO I VINO
Sunce silazi niz svoje lestve
Noseći nebo oko čela,
Kad su te moji brodari snili
Ti u san njihov nisi htela.
Sad sričeš letnja neme talase
I gradiš barke svoga čuvstva,
No senke reči i eho vetra
Nemaju pesme niti usta.
Meni ostaje pero i vino
I prostor, koji liči na smeće,
Tebi poklanjam varke i palme
I neko bilje odlazeće.
Sunce se penje uz lestve plave
S našim kamenom oko glave.
7. PRAZNIK
Ako noćas dođem k tebi, u postelju,
Koja neće svete reči da razume,
Svući ću ti usamljenost, od sna belju,
Poharati i arove i podrume.
Vriskom ću ti izazvati bele grudi,
I okolna vrela brda, mleči puna;
Nateraću mesečinu da poludi,
Kad te spazi bez haljina od liskuna.
Ako noćas dođem k tebi, pun požude,
Pocepaću sve zastore u dubravi;
Svi će stati da se dive, da se čude,
Kad saznaju da nas dvoje pesmu slavi.
Uzaludu gasiš svetla, pališ noći,
Kroz sva ždrela tvoje kože ja ću proći.
OVA STRANA JE JOŠ U PRIPREMI...